beats by dre cheap

no gud did gouz anpaništ

doputovah juče iz beograda, sjedim kod drugara, i kako već dođe do toga, vidi kaže telefon. došao njen stari iz beograda i donio ga, našao na stanici. gledamo telefon, neki huawei, otkud znam, ne pratim telefone. imala sam uvijek neke bezveze telefone, jednom sam dobila nov blekberi, bio fora strašna, i vako drugi dan mi ispadne ekranom na beton. otad odbijam da pridajem važnost uređajima, nek padne, nek pukne, ko ga jebe. kupila bih onaj CAT za gradilišta, al i to mi mrsko.
takvi su i ti moji drugari. ne znam, kaže ovaj, ni što ga je deda uopšte uzimao. šta koji klinac ima da ga uzima. evo, vidi moj, pokazuje neko malo bezvrijedno sranje. žena mu, čiji je otac taj deda pronalazač, ona koristi neki stari ajfon. i on je vjerovatno bezvrijedan iako je ajfon, tako da je i ona u krš fazonu. ja isto imam neko samsung govno od prije par godina, ušla u radnju i rekla šta je najjeftinije da ima to i to. već je star i prepun i stalno pišti od manjka memorije i uglavnom je ugašen, punim ga i palim praktično samo kad krećem na put. koristim tablet, dobila, inače ne bih ni otkrila koliko je zgodan, bar meni, pogotovo za pisanje. položim ga i tipkam malne ko po pravoj tastaturi, milina. toliko mi ruke nisu uvježbane za sitne tastere, da mi je sad tipkanje na telefonu robija.
elem, nikom od prisutnih ne treba telefon, haj da ga vratimo, altruistički predlažem ja, svi se slažu, al telefon je mrtav, a njihovi punjači ne odgovaraju. ajd, uzeću ga ja, moj odgovara al je kući, i tako ga ponesoh.
zaboravih i ja na to, tek nešto kopajući po tašni naletim na njega, ja jebote, daj da ga nataknem na punjač. i uključih ga, nije zaključan šifrom, sad nit znam tastere gdje je šta, pipkam, šljapkam, mreže nema, u bosni smo, al aj zakačiću ga na wifi, pa možda neki viber, nešto.
nema ni pet dana da sam gledala onaj film perfeti skonošjuti, i još po glavi vrtim taj motiv kopanja po tuđem telefonu i ljudskim sudbinama u kojima se uvijek nešto od nekog krije.
i evo sad mene, sa tuđim telefonom na izvolte, izgovor imam, tražim neku poveznicu ko je blizak, kome da javim telefon je nađen. prvo skontam da pripada ženi, onda po inboksu mejla vidim kako se zove, potražim je na fejsbuku, ali imenjakinja koju sam našla kaže da nije izgubila telefon.
ajde, kontam pronaći ću muža, sina, oca, majku, nekog u nekom četu, međutim, prvo pronađem švalera. ona je razvedena, ali on nije. skrolam, i upada mi u oči kako je 95% komunikacije njeno pisanje, dok on odgovara kratko, riječ, uzvik, smajli, srce. tuga. a kako sam ušla u nekakav mesindžer, a oni se upravo dopisuju, tako mi iskače komunikacija uživo, a ja ko pazim da ne kliknem da sam pročitala nešto što ona nije pročitala, ko tu sam, al da bude ko da nisam.
preskačem javljanja od nekih frajera koji joj se nabacuju, a bome i ona očijuka iako ovamo ovom švaleru baca sve niz rijeku, i konačno nalazim neku magdalenu, po dopisivanju se vidi da joj je kćerka. odrasla djevojka.
e, pišem ja, helou, pronađen je telefon. pita ona ko je to, ja napišem ime, i kažem da sam trenutno u bosni, pa ću se javiti kad budem u bg da preuzmu telefon. hvala, nema na čemu, i vi biste isto uradili, naravno kaže ona, bla bla ćao.
i taman hoću da ga isključim, kad mala piše, a otkud vama telefon. reko deda ga našao na stanici u tom i tom naselju.
i već mi mrsko opasno, jedva ja to tipkam, fulam slova, izbacujem spojene riječi, užas. a mala zapela. a otkud kod vas telefon. reko duga priča. pa zanima me, pa reko vjerujem ali nemam vremena, izvinite. javiću se uskoro, toliko od mene baj.
pa što se niste javili prije nego što ste otišli u bosnu. aman ženo sad mi već vučeš živac, reko hoću ba dobro djelo da učinim, a ne da me se sumnjiči. pa ne sumnjiči ona, ali bi voljela da ja to njoj sutra sve natenane na telefon ispričam, ma kontam jaštaću, idupizdu materinu, šta sad izigravaš kluzoa, đes vidjela da poštenog nalazača treba načepit, a vidim ti tačno tu dignutu obrvu, kofol ti nešto zaključuješ.
i tako ja njoj velim da meni ovo već počinje izlazit na nos, javiću gdje može da ga pokupi ako želi, i ćao.
i ugasim govno.
i o tom se jadu zabavih od pola jedanaest do evo sad, tačno mi veče uze crna žena ta, iz beogradskog predgrađa, majka dvoje djece, znam gdje radi, koje je račune platila, stanje na kartici, ime bivšeg muža, znam kako joj ljubavnik tepa i koje nalaze čeka. kad se dopisuje sa djecom, svako malo jedni drugima pišu "volim te".
aktivno joj se udvaraju najmanje tri frajera uključujući i bivšeg muža. njega drži na distanci, i nekog koji ju je jednom već prevario, zvao na piće pa završili u krevetu. ona više neće to, a on joj neprekidno govori ljubavi. onaj od kojeg želi da čuje "ljubavi" i to bezbroj puta, taj joj ne govori. ali ona njemu da.
žena izgleda, Bože mi oprosti, bezveze. po mejl adresi gdje piše ime i godište vidim da ima 38 godina, djeluje i deset godina starije, onako palanački, trofrtaljski tip mlifa. čak bih rekla i ružnjikava. ali picani se, haljine, platforme, mislim trudi se, ne hoda u trenerci sa guzicom do potiljka.
kako bilo, udvarača ne fali, oni svi mi izgledaju bolje od nje, sa djecom ima super odnos, radi, malo joj se manta, valjda je i pala u bandak kad joj je ispao ovaj telefon, treba na magnetnu, i ginekologu je pisala detalje o krvarenju u sms-u, a ljubavnik je ruži što ne spava dovoljno.
kad da spava kad do sitnih sati piše nešto što valjda sve žene pišu, sve one obične smotane žene kad upadnu u vrtlog ljubavi, neke nedostižne, na kašičicu, pa iz svake mrve izvlačiš maksimum ko ratni nesrećnik iz humanitarne pomoći.
i tako eto zavirismo u tuđi život, bezbjedno, opravdano, bez griže savjesti, kategorički imperativ i ja.
ništa se od ovog ne bi desilo da je telefon bio zaključan. on di adr hend, da je zaključan, ne bih joj ga mogla ni vratiti. dalo bi se razmotrit koja je najbolja opcija, zaključan a jeftin, da ti nije žao, ili skup a otljučan, jer paziš šta sadrži, ili prosto živiš buletpruf život. u svakom slučaju, sve se svodi na to koliko je čovjek dobar.

pig from spejs
http://eraseandrewind.blogger.ba
07/11/2017 01:24